Ne volim januar...
Zvao se Mihajlo..moje omiljeno ime..kazem zvao se jer za mene on vise ne postoji..
Januar,padao je sneg i bilo je jako hladno..Upoznali smo se sasvim slucajno preko decka moje drugarice..Svideo mi se na prvi pogled,jedino sto mi se nije svidelo je to sto je bio jako pijan.Odmah sam shvatila da tu nesto nije u redu.Ne volim alkoholicare,narkomane,kockare..a on je bio sve to..Saznala sam kad sam vec bila slepo zaljubljena.To vece smo se i smuvali.Dan posle toga sam ja otisla iz grada na nedelju dana,culi smo se sve vreme,dopisivali..Radovala sam se saznanju da me neko ceka kad se vratim u Beograd..i cekao me je.Naravno,opet je bio mrtav pijan.A ja zaljubljena,nisam sagledala stvari realno.Ipak nisam zelela da on bude moja prva ozbiljna veza ali eto,desilo se,sa njim sam prosla sto ni sa jednim drugim deckom nisam.Letavanje,zimovanje,porodicni ruckovi i kako vec sve to ide.Svuda smo isli zajedno.Provodili smo po 24h dnevno.U pocetku mi je to jako smetalo,nisam imala prostora za sebe ali sam se kaznije navikla i sve podredila njemu.Prosto mi je neverovatno sta ljubav napravi od coveka.Promenila sam se..ali na gore..Iako sam znala da je on jedna obicna propalica i da ce takav ostati celog zivota ipak sam verovala da cu uspeti..da cu uspeti da ga promenim.Borba sa vetrenjacama,kako moja sestra voli da kaze.A i realno,necu da lazem sebe,bila je u pravu.Kad god smo izasli on bi se napio,uzeo sve pare koje imamo i zaglavio u prvoj kockarnici do jutra..I ja sam prelazila preko toga sve dok moja draga mama nije videla sta se desava.Prestala je da mi daje pare,zabranjivala da on dolazi kod mene..I ja sam se ljutila,mislila sam da to radi zi ko zna kog razloga.Ja sam odlazila od kuce i nisam se vracala po nedelju dana..mislila sam da je on u pravu..koristio je svaku priliku da omalovazi moju porodicu.I uspeo je da me ubedi da su moji losi,da od njih nista pametno necu nauciti,da mi je sestra glupaca koja samo pametuje,keva seljanka..I ja sam verovala da to jeste tako.Ipak je on bio stariji od mene(4 godine),iskusniji,verovala sam da zna.Cak i kada je satima razgovarao telefonom sa svojom bivsom ubedjivao me je da to tako treba i da on ne radi nista lose,ajde kazem dugo su bili zajedno,ali da mu ona bude na prvom mestu a ja na desetom..nije bilo u redu.I onda sam pocela da shvatam kako stoje stvari.Ali bilo je kasno,vec sam bila naviknuta na njega,bukvalno smo ziveli zajedno.Doslo je i leto..do tada smo raskinuli i mirili se par puta..ja sma vec pocela da se udaljujem od njega..spremala sam se da ga ostavim.Ali jednog ruznog dana,njegov dragi tata je hteo da nas iznenadi,ne zanjuci kako stoje stvari uplatio nam je letovanje..i morali smo da odemo.Jer znam sta bi se desilo ako bih rekla da necu da idem,onda bi me pitali za razlog a ako bih njegovom tati rekla da mi je udario samar znam sta bi se desilo.I odemo mi na to more..bar sam videla Grcku,pola sveta sam prosla a u Grckoj nisam bila pa pomilsih eto prilike da upoznam i tu zemlju.:)Stigli smo na more..ja sam prespavala ceo put,za njega ne znam,ali rekao je da nije spavao i da se mora odmoriti,Prekinula sam raspakivanje kofera,izasla na terasu,napravila nes,zapalila cigaru i pocela da mastam..kako bi bilo lepo da sad nisam tu,ali sta da se radi.NIsam zelela da mucim sebe vec sam morala da se zanimam necim da zaboravim gde sam,vratila sam se u sobu i nastavila raspakivanje.Par puta me je zamolio da prekinem sa suskanjem kesama ali nisam zelela,ovaj put nije moglo biti po njegovom,pa ne moze meni niko da naredjuje(bila sam ponovo ona ista od pre pola godine)Bilo je vreme da shvati da ja nisam njegovo vlasnistvo.Iz svega toga me je trgao udarac,udario mi je samar.Nisam mu ostala duzna!!Uredno sam vratila stvari koje sam prethodno raspakovala u kofer i krenula..gde ne znam ni sama..ali sam krenula,samo sam zelela da pobegnem od njega!!Nisam ocekivala ali odjednom je postao ponizno pasce,poceo je da se izvinjava,da moli..shvatio je da zelim da odem.Ali okolnosti su bile takve da sam morala da ostanem.Tih 10 dana na moru sam se osecala kao kraljica,trckarao je ok mene,sve mi cinio,mazio me,pazio..a ja sam se plasila da bilo sta uradim da se ne bi ponovila situacija od prvog dana..i konacno,pakao se zavrsio.Kad smo stigli,dopratio me je do lifta,zagrlio me(nije to cesto radio),poljubio kao da se vise nikada necemo videti,znao je sta ga ceka.Ja sam samo cutala..uzivala sam u njegovoj patnji.Nikad se vise nismo ni culi ni sreli,nije imao hrabrosti da zove,nije smeo da me pogleda u oci,valjda ga je bilo sramota(to mi je njegova mama rekla).
I sada,kad je sve to vec proslo,kad pogledam iza sebe prosto ne mogu da poverujem kako sam sebi to dozvolila..Kajem se,jako se kajem.Volela bih da ga nikada nisam upoznala i zato ne volim januar..Jedino me tesi sto znam da je on sada skroz propao..ne,ja nisam zla samo bolje od toga nije zasluzio dok sam ja nasla decka koji je nikad bolji prema meni..koji me voli,mazi,pazi..kome sam sve na svetu...ipak sve se vraca,...
